"Kum, stric, očuh, komšija, sestra, deda drugarice, privatni profesor" Ovo je spisak koji otkriva jezivu istinu zabeleženu u Srbiji: Meta su deca od 3-9 godina
Skoro polovina (48 odsto) anketiranih osoba sa srpskog govornog područja koje su preživele seksualno nasilje zlostavljana je u vrlo ranom uzrastu - između treće i devete godine života.
Čak 89 odsto je izjavilo da je počinilac bio iz njihovog ili porodičnog kruga poverenja, a 63 odsto žrtava je izjavilo da su trpele emocionalne, fizičke i psihološke posledice usled preživljene traume!
Ovo su poražavajući, a istovremeno alarmantni podaci istraživanja u koje je Kurir imao uvid, a koje je sprovela nevladina organizacija Protekt čildren, sa sedištem u Finskoj.
Izveštaj je sastavljen na osnovu odgovora 977 žrtva seksualnog zlostavljanja i iskorišćavanja dece. Podaci su prikupljani u okviru globalne ankete "Naš glas" u periodu od 14. avgusta 2023. do 5. maja 2025.
- Krenulo je s komentarima o seksu, pokazivanjem po*no-sadržaja i neprikladnim dodirima, godinu dana kasnije sam - silovan! - glasio je jedan od odgovora osobe koja je seksualno zlostavljana u dobi između sedam i devet godina.
Inače, prema ovom istraživanju, jedan odsto anketiranih je rekao da je prvi put bilo izložen seksualnom nasilju u periodu od rođenja do druge godine, 25 odsto njih je imalo između tri i šest, 23 odsto između sedam i devet godina, 24 odsto 10-12, 18 odsto 13-15 godina, a osam odsto 16-17 godina.
Dečko, kum, škola, mamin sestrić, komšiluk, zet, stric, očuh, komšija, sestra i komšinica, vrtić, deda moje drugarice, privatni profesor matematike, mamin šef - prijatelj mojih roditelja, staratelj u odsustvu roditelja, tatin prijatelj koji mi držao privatne časove hemije - samo su neki od počinilaca koje su žrtve navele.
Čak 96 odsto preživelih izjavilo je da je počinilac bio muškarac, dok je 38 odsto navelo da je počinilac imao između 35 i 54 godine. Zabrinjavajuće je što je gotovo svaki treći preživeli (29 odsto) naveo da je počinilac bio mlađi od 18 godina, što ukazuje na seksualno zlostavljanje među vršnjacima, uključujući i zlostavljanje od braće i sestara.
Jedan od dvoje koje je preživelo nasilje (50 odsto) nikad nikome ranije nije otkrio da je u detinjstvu doživeo seksualno nasilje. Otkrivanje, kako se navodi u ovom izveštaju, predstavlja značajan, ali težak korak, često ometan barijerama poput osećaja stida, nedostatka hrabrosti, verovanja da otkrivanje ne bi pomoglo ili da nasilje nije bilo toliko ozbiljno.
Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC) kaže za Kurir da je posebno alarmantan podatak da je ogromna većina žrtava poznavala nasilnike.
- To je važno jer se vidi da seksualni zlostavljači nisu tamo neki nepoznati ljudi, već deci poznate osobe, koje iskorišćavaju taj odnos poverenja koji imaju s detetom. Strašno je i da seksualno nasilje počinje u tom ranom uzrastu, što znači da mora da se radi s decom od najranijeg doba, još u vrtićkom uzrastu. Deca moraju da nauče šta je dozvoljeno, a šta nedozvoljeno dodirivanje i ponašanje. Ne štitimo ih ako ne pričamo o zlostavljanju i opasnostima, već naprotiv - kaže Macanovićeva, podsećajući na slučaj u Odžacima, gde je protiv pedagoškog asistenta podignuta optužnica zbog sumnje da je seksualno zlostavljao više mališana.
- Od svih slučajeva samo jedno dete je ispričalo roditeljima šta se dešava, a onda se tek otvorila Pandorina kutija - kaže ona, dodajući da deca moraju imati punu podršku, poverenje i zaštitu kad je u pitanju prijavljivanje nasilja - od roditelja do svih institucija u sistemu.